In memoriam
Драга Тања,
данас се опраштамо од тебе и требало би рећи нешто мудро. Нешто смислено. Нешто утешно. Али не иде. Не иде, јер ми још увек не верујемо да те нема. Сваког тренутка очекујемо да се појавиш, својим, брзим одлучним кораком, огласиш звонким топлим гласом, инспиришеш својим бритким умом, и разоружаш нас својом искреношћу и директношћу. Да. Знамо. Била си болесна. А у својој болести, достојанствена. Лепа. Пркосна. Увек.
Ниси се дала ни предавала никада. Борила си се. За ђака. За дечији осмех .За струку. За правду. За школу. За своју децу. Борила си се за наше Удружење.
Од самог почетка, од оснивања, до последњих дана борила си се и давала свима око себе снагу,правац,подршку, знање, инспирацију. Тањушка ти си све своје битке добила часно. Битку са временом које нам је дато нико није добио и зато и јесте најважније оно како смо живели. Какви смо били док смо дисали. Мислили. Говорили. Чинили.
А ти си драга Тања живела храбро, одважно,искрено, посвећено, достојанствено …
Њене речи, идеје и дела оставили су дубок траг у нашим срцима и раду нашег Удружења. Свака радионица, сваки сусрет са њом били су прилика за учење и раст. Била је неуморна у својој жељи да допринесе, да мотивише, да инспирише – и у томе је успевала, изнова и изнова.
Драга наша пријатељице, хвала ти за сваки тренутак, за сваку реч охрабрења и сваки осмех. Твоја светлост наставља да сија кроз све нас, и заувек ћеш бити део нашег заједничког пута. Почивај у миру, знајући да си оставила неизбрисив траг у нашим срцима и нашем Удружењу.
Последње вести
